Promocija naučne publikacije dr Katarine Mitrović Benediktinci na području Barske nadbiskupije i Kotorske biskupije ( 9. stoljeće -1571) održana je 26. jula 2016. godine na Belavisti u Herceg Novom u okviru 14. Međunarodnog sajma Trg od knjige. O knjizi su govorili dr Vasilij Jovović i autorka.

Vasilj Jovović je istakao:

Monografija dr Katarine Mitrović predstavlja značajan doprinos proučavanju problematike benediktinaca na području Barkse nadbiskupije i Kotorske biskupije, jer je njome prvi put na sveobuhvatan način obrađena istorija ovog monaškog reda na navedenom području, čime je značajno unapređeno poznavanje istorije hrišćanske crkve u srednjovjekovnom periodu. U našoj istoriografiji do danas nije naučno opservirana ova tema iako predstavlja izuzetno važan segment istorije hrišćanstva zapadnog Balkana. Istorija benediktinskog reda na području Barske nadbiskupije i Kotorske episkopije je tek ovom monografijom metodološki i istoriografski sveobuhvatno obrađena.

Kada su benediktinci prispjeli u krajeve između Kotora i Lješa i pod kojim okolnostima su to učinili? Šta ih je podstaklo na takav korak? Ko su bili prvi monasi reda Sv. Benedikta u ovim krajevima, odakle su došli i kojim su jezicima govorili? Kakva je bila njihova prvobitna misija? Ovo su, razumije se, samo neka od temeljnih pitanja pred kojima je dosadašnja nauka ostala praktično nijema, a na koja je autorka pokušala da da zadovoljavajuća riješenja. Osim pisanih izvora, autorka se koristila dostignućima moderne lingvistike, arheologije i antropologije, istorije umjetnosti.

Vodimo vas u jedno vrlo rano vreme, vodimo vas negde u poslednje decenije 9-og veka, i stići ćemo negde do pred kraj 16-og veka. Krstarimo prostorima od Kotora, popećemo se malo i do albanskog gorja. Mislim da su Benedkitnici zanimljivi, to je vreme kada se svašta prepliće na ovom prostoru. Benediktinci su više nego kulturna baština, zaista jedan temelj, objasnila je Mitrović.

Prema njenim riječima koliko god pohvala na račun Benediktinaca da izreknemo, nikada ih ne ne možemo dovljno nahvaliti – prezaslužni su za evropsku civilizaciju.

Mislim da ne preterujem ako kažem da bez njih i bez tog sistematskog delovanja ne bi bilo ni evropske civilizacije ovakve kakva je, u njenim najboljim izdanjima. Izuzetno su značajni, i ono što je mnogo lepo jeste da svo to delovanje koje u raznim delovima Evrope možemo da prepoznamo, prepoznajemo i ovde. Oni su isto to činili i na ovom prostoru i kao evangelizatori, i kao prosvetitelji i kao oni koji su držali i svoje bolnice i škole na ovom prostoru. Još mnogo toga treba da se istraži. Ova moja knjiga i ovo moje istraživanje predstavljaju tek odškrinuta vrata ka nekim naknadnim istraživanjima.

Publikacija je realizovana u sklopu projekta Kulturna baština Boke i Crne Gore - evropska kulturna baština koji je finansiralo Ministarstvo kulture Crne Gore u okviru Programa zaštite i očuvanja kulturnih dobara Ministarstva kulture Crne Gore / Direktorata za kulturnu baštinu za 2015. godinu.

Fotografije preuzete sa sajta: http://www.bibliotekahercegnovi.co.me/index.php/cir/