Požuda je najčitanije i najkontroverznije od svih dela Elfride Jelinek. Kao u nekoj savremenoj Ilijadi (u kojoj se, iz pevanja u pevanje, u raznim varijacijama napada na život i telo ratnika), u Požudi, epopeji jedne žene, iz dana u dan se napada na njeno telo, koje je objekat muške požude. U intervjuima i razgovorima koji su prethodili objavljivanju knjige Jelinek je govorila kako je htela da napiše ženski porno-roman, ali da u tome nije uspela. Neuspeh je, kako je rekla, bio neminovan, jer je tokom rada na tekstu morala da uvidi „da su muškarci uzurpirali jezik pornografije više nego bilo koji drugi jezik – čak više nego onaj ratni i vojni, i svaki čin suprotstavljanja tome osuđen je na propast.“
Tako je pokušaj ženske pornografije prerastao u svojevrsno anti-pornografsko štivo koje oslikava društveni sistem u njegovom nastojanju da prisili ženu na ulogu objekta u svim sferama društvenog i političkog života, u snažnu socijalnu kritiku, pokušaj demontiranja modernog ropstva.
„Opisujem vezu muškarca i žene kao hegelovsku vezu gospodara i sluge. Sve dok su muškarci sposobni da uvećaju svoju seksualnu vrednost preko rada, slave i bogatstva, i dok žene svoju moć zasnivaju samo na telu, lepoti i mladosti, ništa se neće promeniti.“
Fenomenalni prvenac američke spisateljice Rejven Lejlani o Afroamerikanki Idi, koja pokušava da se snađe u svetu privilegovanih u Njujorku. Ispričan u prvom licu, upečatljivim i neobuzdanim narativnim glasom, Sjaj na intiman i duhovit način opisuje šta danas znači biti mlad i kako se nositi sa usamljenošću.
Idi pokušava da preživi. Brlja na dosadnom poslu u kancelariji, gde rade samo belci, spava s pogrešnim muškarcima, i ne ide joj jedino što joj je ikada značilo – slikanje. Počinje da se zabavlja s Erikom, sredovečnim belcem koji živi u predgrađu sa ženom saglasnom s otvorenim brakom i usvojenom crnom ćerkom. Kao da manevrisanje promenljivim prostorom seksualne i rasne politike nije dovoljno teško za jednu mladu ženu, nemajući gde, Idi upada naglavce u Erikov dom i porodični život.
Rejven Lejlani na intiman i bolno duhovit način opisuje šta danas znači biti mlad, kako se nositi sa usamljenošću i rasizmom, istovremeno ispitujući seksualnost i traume, moć i privilegije.
Oštar, provokativan i iznenađujuće nežan, Sjaj je pobrao hvalospeve kritičara i dobitnik je prestižne nagrade Nacionalne književne kritike za debitantski roman.
Zanat je burna književna autobiografija Sergeja Dovlatova, od samih početaka u Lenjingradu do prvih uspeha u Njujorku.
„I naravno, tu je vladao večni saputnik ruskog pisca – alkohol. Pilo se mnogo, šta god se stigne, do iznemoglosti i halucinacija. Nažalost, ispostavilo se da sam ja za to izuzetno predisponiran. Alkohol me je privremeno mirio sa stvarnošću.“
Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis. Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Velika svetska imena poput Kurta Vonegata i Irvina Šoa hvalila su njegov izvanredni stil koji, između ostalog, odlikuje neodoljiva britkost, pitkost, beskompromisnost, duhovitost…
"Knjiga „Čudesni svijet puha Đorđa“ je savremena ekološka bajka za djecu u kojoj je na originalan način utkana ljubav prema bisernoj rijeci Tari i Prošćenskim planinama – mističnom predjelu okupanom rajskim bojama, legendama predaka i iskonskom životu gorštaka. Knjigu je ilustrovala Ivana Vujošević, a objavljena je u izdanju Izdavačke kuće „Gligorije Dijak“ u Podgorici 2016. godine.
Nakon uspjeha ove knjige, prošle godine je izašao i nastavak avantura vragolastog puha, knjiga „Puh Đorđe i duhovi triftara“ za koju je Vučinić dobio nagradu za najbolju knjigu u 2017. godini od Udruženja crnogorskih pisaca za djecu i mlade."
"Roman u zagonetkama.
Marta će tokom nove pustolovine otkriti najvažniju tajnu u životu!
Zelenokosa devojčica pronalazi čudesnog prozirnog leptira – tajnu pozivnicu za Vašar zagonetki.
Očekuje je 30 novih misterija. Ako pobedi rivale, sledi joj velika čast da postane ono što nikome iz Ginkove ulice nikada nije uspelo.
Serijal knjiga o zelenokosoj Marti Smart višestruko je nagrađivan i još uvek doživljava nova izdanja i prevode na druge jezike."
