U organizaciji JU Kulturni centar „Nikola Đurković“ Kotor/ Gradske biblioteke i čitaonice u petak, 8. februara u Kinu „Boka“ održana je promocija romana „Zabluda Svetog Sebastijana“ Vladimira Tabaševića, za koji je autor dobio NIN-ovu nagradu za najbolji roman objavljen u 2018. godini. Sa autorom je razgovor vodila prof. dr Slavica Perović.
Kao svoj doživljaj romana „Zabluda Svetog Sebastijana”, Slavica Perović navodi: “Tema odrastanja kroz postupak sjećanja i naraciju koja odražava skokovitost i nepouzdanost samog sjećanja uz priču koju priča jedan zbunjeni, po definiciji nepouzdani pričalac, već je dovoljno za veoma uzbudljivo štivo. Po prirodi svoje sumanitosti njemu je logika vremenske ravni izvrnuta pa je “godina: devedesetmrtva, otprilike, ali i tačno”, a “rat, međutim, još uvek, nikada neće početi”. Ni prostorna ravan mu nije bolja: “Svaki vodopad presuši pre nego padne” i čitalac se onda pita o logici broja glava i češljeva, vezi između toga dvoga, i gdje se ona zaturila. I da nam Tabašević nije rekao da je pričalac lud, mahnit i proklet, znali bismo, sumanute su mu i vertikala i horizontala, sve je nekako plivajuće i plutajuće i naizgled nepovezano, sve je u tekstu i jeziku koji iznenađuje, plijeni i očarava.”
Perovićeva je, između ostalog, ukazala i na to da je u svim romanima voda znakovita za stvaralaštvo Tabaševića.
“U sva tri romana motiv vode je presudan. Vjerujem u filozofsku teoriju da je reka oko sveta, meri vreme i skuplja tugu čovečanstva. S jedne strane, meni u ovom romanu, reka Neretva postaje suva i užasno plitka. Kao i da reka sama u tim vanrednim okolnostima, reka prestaje da bude reka i postaje nešto drugo. To nije da reka presuši, već počinje da nosi tugu čovečanstva. Pored svih funkcija koje književnost može da ima, pišem da bih sebi pomogao”, istakao je Tabašević.
Vladimir Tabašević rođen je 1986. u Mostaru. Studirao je filozofiju u Beogradu. Objavio je knjige poezije Koagulum (2010), Tragus (2011), Kundak (2012), Hrvatski kundak (2014). Njegov prvi roman ,,Tiho teče Misisipi'' štampan je samostalno i našao se u užem izboru za NIN-ovu nagradu (2015). Roman ,,Pa kao'' našao se, takođe, u najužem izboru za NIN-ovu nagradu (2016), a roman ''Zabluda Svetog Sebastijana dobio je NIN-ovu nagradu za najbolji roman u 2018. godini. Osnivač je i jedan od urednika internet časopisa ,,Prezupč'' koji se bavi pitanjem klasnih odnosa u društvu. Dobitnik je regionalne nagrade za priču ,,Rat'', u okviru ,,Biber festivala'' i nagrade ,,Mirko Kovač'' za najbolju knjigu mladog autora. Živi u Beogradu.
U ime organizatora prisutne je pozdravila Marija Starčević, rukovoditeljka Gradske biblioteke i čitaonice Kotor.

Kotorske zimske karnevalske fešte, održaće se u periodu od subote23. februara, do nedjelje 03. marta 2019.
Tradicionalni KotorskiKarneval, sa tradicijom trajanja od preko pola milenijuma, jedinstvena je pučka manifestacija koja se održava na području Kotorske Opštine.
U mnoštvu karnevalskih grupa i maski iz Kotora, Crne Gore i regiona, brojni posjetioci mogu uživati u koloritu originalnih kostima, feštađunskom ritmu i mediteranskom duhu domicilnog stanovništva.
Program ovogodišnjeg Tradicionalnog Kotorskog Karnevala počinje na Trgu od oružja svečanim otvaranjemu subotu 23. februara, u okviru kojeg će nastupiti Klapa Contra iz Splita.
Dan kasnije na programu je Dječji maskenbal u Poslovnom centru „Vukšić“ sa početkom u 15 časova, dok će se velikiTradicionalni maskenbal održati 02. marta 2019.godine od 20 časova, na istom mjestu.
U cilju što bolje promocije Tradicionalnog Karnevala, i ove godine, osim u Kotoru,predviđeni su abrumi u Budvi i Tivtu. Abrum u Budvi održaće se 25. februara od 17 časova. U Tivtu abrum je planiran za 26. februar sa početkom takođe u 17 časova, a istog dana proći će i ulicama Kotora, sa početkom u 18:30h. Drugi abrum u Kotoru održaće se dan prije dana održavanja karnevala, 02. marta u 11 časova. Abrumom Kotorski karneval najavljuju Gradska muzika Kotor, kao i mažoretke udruženja „Fešta“ i studija „Alisa“ iz Kotora. 28. februara u 19h u staklenoj galeriji Kulturnog centra odvijaće se izložba karnevalskih kostima.
Na velikoj sceni Kulturnog centra svoj nastup će imati 27. februara u 19hplesni studio „Alisa“,dok će se 01. marta od 19h na istom mjestu pod nazivom „Svi smo mi Fešta“ održati 24. koncert mažoretki „Fešta“ sa podrškom „Feštine“ akrobatik grupe.
Progam Tradicionalnog Kotorskog Karnevala završava se u nedjelju 03. marta 2019.godine velikom karnevalskom povorkom od 15 časova. Po završetku karnevalske povorke na glavnom gradskom Trgu od oružjanasupiće „Terraross“,poznati feštađunski orkestar iz Pulje, nakon čega će biti održan koncert Gorana Karana i benda „Vagabundo“.
Na dan karnevala tradicionalno iz štampe izaći će humoristično-satirični list „Karampana“. Kutija predviđena za dostavljanje tekstova kojičine sadržaj ovog lista može se naći na Informativnom kiosku Turističke organizacije, ispred glavnih gradskih vrata.
Organizator manifestacije je JU Kulturni centar „Nikola Đurković“ Kotor, suorganizator Turističa organizacija Opštine Kotor, partner u organizaciji NVO „Fešta“ Kotor, a pokrovitelj je Opština Kotor.

JU Kulturnicentar „Nikola  Đurković“ Kotor / Gradska biblioteka i čitaonica u petak 8. februara sa početkom u 19 sati u Kinu „Boka“ organizovaće promociju romana „Zabluda Svetog Sebastijana“ Vladimira Tabaševića za koji je autor dobio NIN-ovu nagradu za najbolji roman u 2018. godini.

Vladimir Tabašević rođen je 1986. u Mostaru. Studirao je filozofiju u Beogradu.
Objavio je knjige poezije "Koagulum" (2010), "Tragus" (2011), "Kundak" (2012), "Hrvatski kundak" (2014).
Njegov prvi roman ,,Tiho teče Misisipi'' štampan je samostalno i našao se u užem izboru za NIN-ovu nagradu (2015). Roman ,,Pakao'' našao se, takođe, u najužem izboru za NIN-ovunagradu (2016), a roman ''Zabluda Svetog Sebastijana dobio je NIN-ovu nagradu za najbolji roman u 2018. godini.
Osnivač je i jedan od urednika internet časopisa ,,Prezupč'' koji se bavi pitanjem klasnih odnosa u društvu. Dobitnik je regionalne nagrade za priču ,,Rat'', u okviru ,,Biber festivala'' i nagrade ,,Mirko Kovač'' za najbolju knjigu mladog autora. Živi u Beogradu.

Uzimajući kao podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u svom novom romanu problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Zablude o nama koji „činimo dobro“, zablude o našim pravedničkim nastojanjima, zablude u kojima često držimo druge kako bi naše „spasiteljske misije“ imale „publiku“. Poigravajući se sa likovima koji se samodoživljavaju kao pravednici i kao žrtve, autor ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i priču o savremenim zabludama u kojima se sjećanja neprestano preobražavaju.

Pisan neobuzdanim i razigranim jezikom, roman “Zabluda Svetog Sebastijana” navešće vas da se zamislite prije nego što za sebe kažete da ste „dobri“ i da ste „hteli sve najbolje“.

Sa Tabaševićem razgovor će voditi prof. dr Slavica Perović.

JU Kulturni centar „Nikola Đurković“ Kotor / Gradska biblioteka i čitaonica u srijedu 30. januara u Multimedijalnoj sali Kulturnog centra sa početkom u 19 sati organizovali su predavanje „Od mora do vrha – Iran Damavand 2017“ i promociju knjige „Želim dotaknuti nebo“ koprivničkog visokogorca i putopisca Mateja Perkova.
Ova ekspedicija u Iranu, od mora do vrha vulkana Damavand je, kako kaže Perkov, priča o upornosti, snovima, sreći i strahu, o želji da se dotakne nebo, te priča o drugačijoj ekspediciji.Mjesec dana provedenih u Iranu bilo je dovoljno kako bi se najviši azijski vulkan (5671 m) ispenjao od obale Kaspijskog mora. Drevna Persija putniku namjerniku kazuje mnogo priča, ali najčuvenija od svih jeste ona o susretljivosti i dobroti njenih stanovnika. Na svom putu koji je počeo od pješčane plaže, Matej je prolazio kroz džunglu, polja riže, planine i veličanstveni kanjon Haraz. Iskusio je ritam milionskog Teherana, degustirao lokalne specijalitete...
Sve to i još mnogo više predstavio je na sinoćnjem predavanju uz mnoštvo atraktivnih fotografija!
U sklopu predavanja Matej Perkov predstavio je i novu knjigu „Želim dotaknuti nebo“. U svojoj knjizi,uz mnoštvo zanimljivih fotografija, autor se potrudio ispričati svoje viđenje planinske romantike. "Planinarstvo nije sport jer nema takmičarski karakter, ali ja visokogorsko planinarstvo i ekspedicije prihvatam kao sport jer zahtijevaju svakodnevnu fizičku pripremu" – istakao je autor. Na 270 stranica nalazi se 140 fotografija u boji sa Alpa, iz Bosne i Hercegovine, Gruzije."To je zbirka mojih visokogorskih priča gdje sam na većinu tura išao sam. Meni je cilj da ljude inspirišem da putuju. Vi možete dotaknuti red neba podignuvši ruke i sa Lovćena, Orijena, Durmitora. Cilj je da ljudi dožive maksimalno ono nešto što će pamtiti cijeli život, što će ih ispuniti" poruka je autora.